_pesnici.jpg)
[ EUTANAZIJA ]
 |
| Призор из источне Србије. (Из Колекције Г-ђе Су. Танасковић) |
Šta je eutanazija, vrsta samoubistva, dobro prikriven zločin ili ubistvo iz milosrđa? Zaboravljeni ritual, izlaz u krajnjoj nevolji, znak jedne civilizacije koja se približava kraju, ljudsko pravo, tabu tema, još jedna prilika da se zaradi prljavi novac ili smrtni greh? Nema odgovora, bar nema jednostavnog odgovora, niti ga može biti, ima previše odgovora, biće ih još više. Radi se o toliko složenom, dubokom i važnom pitanju da se o njemu raspravlja vekovima, a u tome učestvuju lekari, filozofi, pravnici, zakonodavci, državnici,
novinari, gutači senzacija, paparci i zainteresovani laici poput mene.
novinari, gutači senzacija, paparci i zainteresovani laici poput mene.
Rasprava nije završena, potrajaće duže od nas koji ovo pišemo i čitamo, ali to mnogoglasje zahteva da iznesemo svoje mišljenje jer svaki od nas raspolaže samo jednim životom i prihvata da nema prava raspolagati životima drugih. Zbog toga mora biti individualno, kao od drugih odvojena jedinka i kao deo uže ili šire zajednice, zainteresovan za ovo nimalo apstraktno pitanje koje se odnosi na svakog od nas, bez izuzetka. Mnogi naši mili i dragi nisu više među živima, postoje samo dok ih pamtimo, ne damo zaboravu da ih odnese u večnu tamu, a među najupečatljivije uspomene, one koje nosimo kao teret i kao amajlije, kao dragocenosti koje vrede jedino nama, spadaju uspomene na njihovu smrt, strašne, manje strašne, čudne, iznenadne, nerazumljive, nepravedne – dopišite reč koju vam nešto znači – ali uvek dirljive, potresne, neizrecive. I, što je najgore, nepopravljive. Jer nema druge smrti.
Možda ima drugog života, ali ovog istog dva puta neće biti, ni ovde ni u večnosti. Ili bar mi ne znamo ništa o tome, mada bismo rado saznali – i to poznanje bismo radije sticali i čuvali nego svekolika znanja čovečanstva. (.......)
Videti više:
Нема коментара:
Постави коментар