Полазиште у Сазвежђе З

ТАМО ГДЕ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ НИШТА ДА УЧИНИ.(T a м o се полази из света дугогодишње суше и пустиње према мистерији ретке оазе коју напајају древни извори, весели гробови, хиљадугодишњи пљускови и светлост)

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 31. август 2017.

Ivica Dačić odgovara Enveru Hodžaju - SB UN

Ivica Dacic zestoko rastura zapad i albance u Skupstini UN-a. 1-deo

уторак, 29. август 2017.

ОБИСТИЊЕЊЕ СНА / Белатукадруз



САН

„Ово је све ваше? Ви зидате ову Кућу – кућу свих кућа?“
Непознати ме гледа : саневерицом и чуђењем.
Не сећа ме се, каже
Да ли ја можда њега знам?

Испред куће јела
при врху црвена и модра
као креста ћурана.
Непознати улази у кућу
гледа кроз прозорчиће,
дванаест прозорчића има:
кроз први се види снег,
кроз други јагњешце,
кроз трећи дивља трешња,
кроз четврти пут широк,
кроз пети плавојка
што љуља боковима шуму,
кроз шести разговор ;
двосмислени, весели,
кроз седми перуника
горска, саса и грмани,
кроз осми кула,
бандера и облак,
кроз девети лампа,
која увек гори
и дубока бразда,
кроз десети јаје
од камена белог,
раоник и разбој.
Немогући ратар,
самоука ткаља,
кроз једанаести звезда
падалица с репом,
кроз дванаести Месец,
ноћна плима мора…

Пошао сам уз пусто брдо
Низ које се котрљају
балвани и метеори.

Крај мене је и жена
ћутљива и прсата
коју не познајем…

Скачемо у понор
у дубину помрчине
Над главама тутње
громови, балвани .


Телефонирам неком што спава мртвим сном.
Телефон је мали и црн
црн као чађа из сулундара
без бројева само
плус и минус
Она жена
још увек пада
у дубљу помрчину
у пећински азил
где украдену децу
држе у ћутљивој дресури
као младе лавове
камџијом…

Прилепио сам се
уз камену литицу
као слепи миш.

Кроз димњак
у стени
тече поточић светли
.
На ком сам ово хоризонту?

Балвани се котрљају
И јече
као поворке народа
што се строваљују
у амбисе.

Светлост ме може одлепити
од ове литице,
од бивших људи
и сени.

Пузаћу вођен светлошћу
правцем трачка
кога упознах
у неким другим сновима
и световима…

Буђење има арому
хаоса и пустиње,
гавран негде у даљини гракће
и затим наступа тишина
тежа од тиграстих пећинских када
и ваздуха седмог подземног хоризонта.

Дубраве
Златни Расуденац
Столица
Одазивају се одблесцима неизрецивим, титравим

Разапет сам на великом
Храсту Запису
који се осушио
Нови је никао ту негде у близини.

Једино је у визијама могуће Немогуће

Бели се Кула на врх брда
као кост пљусковима прана и ветровима изрибана
Судбина се оцртава све јасније

Без престанка понављај диван сан,
као дечак који наглас мисли.
Судбина се објавила јасно,
као редови јабланова покисли…
Анђео је кроз снове послао наговештења.
А буђење и време откривају
тумачење
и тајни узрок мрачних расположења…

Све временом постане нешто друго,
Земља без слуге и без крста
Планина свој реп има,
Престол и локве
И кревет за Немогућег Ратара.

Бог не заборавља добра дела и ни једну бразду заорану
Ни брачни лежај усред њиве
Ни изворчиће са водом зеленом,
водом хладном, са водом слатком…

РЕЗИДЕНЦИЈА? Музеј "Сазвежђа З" под ведрим небом?


ОБЈАШЊЕЊЕ?
Овај сан и следећи редови заслужују извесно, макар и непотпуно објашњење. Постоји простор последњег, апсолутног Ђубришта. За мене је то од најраније младости био предео између вароши Кучева на обалама Пека и влашких села Шевица и Нересница -једна од најчудноватијих пешчаних пустиња са динама високим и по тридесетак и више метара. Ту су их избацили највећи багери на свету испирајући из шљунка самородно злато. У тој пустињи има неколико језера насталим радом багера. Ту сам у своје време в и д е о Комплекс СПАСОВО. Ту на том пешчаном Ђубришту… А после су се наметнули : Дубраве, предели где је одрасла моја мајка, Златни Расуденац, имање које је она донела као мираз, и Столица – имање Лукића далеко од родног села на обронцима Хомоља, где су некада биле бачије, од којих су остали само камени темељи.. Ћерамида, шут и шуме липа…
Ђубриште. На таквом Ђубришту сваки отпадак је коначан и не може се више употребити.
Предмети овде постоје окренути звездама – то је најтачније што се може рећи о томе, и то је уочио један од занесењака, који је ушао у Лавиринт и изашао на једну светлу терасу. Снашао се у бројним могућностима и сплету путева који наизглед никуд не воде. Попео се спиралом пужа на врх Куле, коју сам често видео у сновима. Као уосталом и СКЛАДИШТЕ….
Он се попео на Кулу, јер у Складишту не постоји хоризонт, не постоји горе и доле, пошто се складиште “слива у вертикалу непросторног, бесконачно продуженог ДОЛЕ. Складиште је обрнута страна пустиње, а као и пустиња, један (је) облик лавиринта.
На излаз који постоји из лабиринта Ђубришта указује фатаморгана једног ЗАМКА. За Замак је довољно рећи да је излаз из лабиринта, излаз из варљиве слободе пролажења, бирања путева у лабиринту. Замак је, можда, острво слободе, зоне измирења супротности (медиала), тераса земаљског раја, катедрала целовитости душе. Можда ову фатаморгану производи неки демон да би још више замрсио путеве Ђубришта; то није битно. Ова фатаморгана има свој реалитет и може се фиксирати. Игра, која се састоји у фиксирању, заустављању фатаморгане, такође је узалудна (игра звана сликање, или писање, или ткање, или певање, или дуборез – додао бих ја , играч и сневач) , али она ствара магијски круг заштите од демона разграђивања…”
Сањао сам како градим кућу – кућу свих кућа – са дванаест прозорчића, на последњем , апсолутном Ђубришту, а када сам се пробудио видео сам само један ЗИД , на последњем или апсолутном Ђубришту. Зидао сам га скоро пола столећа.
Тај ЗИД, одваја “унутрашње од спољашњег, или спаја унутрашње са спољашњим (
intra + extra), или одваја празнину од празнине; као што каже Бекет : “Иза овог зида је други пакао“.
Читао сам ово поново и поново :
“Бескрајност и произвољност обличја у лабиринту показују и КАМЕЛЕОНСКЕ ИГРЕ на Ђубришту, које се испољава у различитим видовима мимикрије.
Што се тиче космогонијске шеме CADIS ,која је саставни део фатаморгане 3амка, она сугерише тезу супротну искуству и опсервацијама на простору Ђубришта. Наиме, Ђубриште је “рђава бесконачност” простор неодређен, без координата и без средишта, Шема CADIS напротив, показује да је свет центричан и симетричан, као што је живи органски облик центричан и симетричан. То је, значи, свет који поседује неки пупак, неку осовину, неко средиште. Свет је у знаку броја четири, али се у овој четворини издваја тројство, као дизање духа изнад воде, док четврти члан Амен, садржи свеукупност обличја, почетак и свршетак. Сва обличја дугују своје рођење апсолутном, белом кругу -јајету и са њиме кореспондирају. Свет је коначан и само четвртина му је продужена у бесконачност, а и та бесконачност је обухваћена овом коначношћу. Простор и време су пирамиде, и оне имају свој позитив и негатив…”
И
Дубраве, и Златни Расуденац, и Столица, налик су на шиљак, на пирамиду, као и једна планина, не тако далеко (Ртањ, стварни географски и митолошки центар Балкана).
Са њих је долетала фатаморгана Комплекса СПАСОВО : Бачија, Музеј Немогућег ратара и пастира, мала црква Вазнесења Господњег не већа од оне у Витовници, и Кула од белог камена, висока, са терасом , са погледом на предео благости. Благословљена перспектива, руком св. Луке…
Како се уосталом и звао човек који је засновао имање на планинама на извору Манастиричке реке, и чије смо име претворили у презиме…
Регистровање толиких предмета Складишта – не само оног званог североисточна Србија, Балкан, или Стара Европа, који се могу наћи на напуштеним салашима, или на таванима опустелих кућа, рудника сребра и злата, по џеповима дечака, или на огромним ђубриштима сваког већег села, могу се обавити под наслонима пространим будуће Бачије, или крај ЗИДА, оног који ћу зидати од раковбарског лаког камена, или оног испод рановачког Црног Врха, заједно са једним козаром којег је анђео научио како се фиксирају фатаморгане, илузије илузија…
Сваки ћемо камен узидати по космогонијској шеми
CADISА – по плану величанствене метаилузије… За сада могу толико о томе да кажем…
(1993 -1997)



НАПОМЕНА: Опседале су ме визије Completariuma.
У
своје време. Сада (26. јул 2013. године) знам да је све било прво у визијама. Свака визија упућује на неку другу и на нешто друго, што је изнад привремених циљева и људског живота, и струје једне генерације. У своје време био сам врло близу Божје копче. Закопчано се откопчавало, откопчано се закопчавало. Снови су као дуге, небески мостови….Некада сам додиривао Божје копче, а у последње време- нарочито ноћу – кошмари потискују снове, да би наступила непобедива коњица фатаморгана….

НАПОМЕНА (крајем августа 2017): Обистинио се САН, делимично. После толико, толико година. 

субота, 12. август 2017.

Albanke za udaju stigle u Srbiju

HRVATSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO ISTINOM: Srbi su provalili Tita, zato ih je i...

Crkva Lozica – Krivi Vir kod Boljevca, XIV vek



Sakralni objekti ugrovlaskih vojvoda - Crkva Lozica – Krivi Vir kod Boljevca, XIV vek


LOZICA U Spomenici, pored mnogih starina koje se spominju, o crkvi Lozici stoji da je „posvećena Sv. Arhangelu Gavrilu“, a o vremenu njenog nastanka, M. Cvetinčanin, vođen ktitorskim natpisom manastira Lapušnje, kaže da je „sazidana u XV ili početkom XVI veka, u doba kada su podignute i Lapušanska crkva... one u Mirovštici, Krepičevcu, Lukovu, Padini, Ilinu i crkva ’Blagoveštenja’ u Krivom Viru“. U nastavku iznosi predanje da je „Lozicu... gradio isti onaj Radul-beg, koji je gradio i ostale stare crkve u okolini“. Crkva Sv. Arhanđela Gavrila, bivšeg manastira Lozice, smeštena je jugoistočno od sela Krivog Vira, na desnoj obali Lozičke reke, inače desne pritoke Crnog Timoka. Crkva Lozica, rekli smo, spada u jedan od četiri manastira, pored Lukova, Vrela i Lapušnje, koji se spominju u prvom popisu Vidinskog sandžaka iz 1454/55. godine. U ovom popisu pod stavkom „manastiri“ upisane su „Crkva Loziče“ i „Crkva Lopuzna“. U Lozici su tada zabeležena dva duhovnika, a prihod spahija iznosio je 100 akči godišnje. Manastiri su se nalazili u nahiji Banja, u sastavu velikog dobra kojim je raspolagao Rikabdar Jakub, zaim Banje i gospodarev paž.

Neki delovi popisa iz 1466, 1478/81. i 1479. godine u kojima bi trebalo očekivati pomen manastira Lozice, nisu sačuvani ili nisu još nađeni, pa smo tako u ovom periodu uskraćeni sa poznavanjem života ovog manastira. No, u popisu iz 1483. godine mi već imamo pomena o dažbinama Lozice u iznosu od 100 akči godišnje. Tek u drugoj polovini XVI veka, tačnije u popisu iz 1560. godine, manastir Lozica (Lozniče) kao sultanov has na tlu Crne Reke daje carskoj blagajni 70 akči godišnje. Opširni popis iz 1586. godine za Vidinski sandžak navodi dva duhovnika koja su živela u manastiru Lozici. To su, monah Teodor i monah Balduvin, koji su imali godišnja davanja od 70 akči.

Nakon ovog, do sada nama poznatog turskog popisa, ne možemo više ništa reći o ovom manastiru sve do 1680. godine, kada je, prema nekim podacima, bio obnovljen. To svakako posredno govori o tome da je pre toga bio napušten, i to ili zbog turskih zuluma i čestih migracija stanovništva ili zbog toga što je od Turaka spaljen i ruiniran. Bilo kako bilo, tek o njemu nemamo nikakvog pomena i zapisa sve do sredine XIX veka, ali, svakako, i manastir Lozica, kao i ostali spomenuti popisom iz 1454/55. godine, morali su biti izgrađeni pre 1396. godine, kada su Turci konačno osvojili Vidinsku despotovinu, tj. u vreme vlaškog vojvode Radula I.
"Sakralni objekti ugrovlaskih vojvoda" Dr Slavoljub Gacovic




преузето: Заједница Влаха Србије

Manastiri i Crkve IV deo Crkva Lozica Krivi Vir Srbija





Објављено је 31.03.2017.
Црква Лозица припада епархији тимочкој Српске православне цркве, сазидана у 14. веку.
Посвећена је Светом Архангелу Гаврилу. Предање каже да се имућном домаћину сокобањског округа једног дана изгубила стеона крава. Након неколико дана потраге пронађена је на ливади обраслој лозицом заједно са телетом. У захвалност богу домаћин подиже цркву. Због места обрасло лозицама где је подигнута, црква је у народу позната као Црква Лозица. Зна се да је први пут обновљена 1680. године, а други пут 1850. године и служи непрекидно од 1854. године. Унутрашњост храма је у доста лошем стању и захтева темељно реновирање. У новије време, поред цркве је сазидан трем а планира се ускоро и изградња конака. На домак цркве је веома јак извор питке и хладне воде који само место, иначе прелепо, чини још живописнијим.

Сваки национални, верски и политички коментар биће уклоњен.

Povratak u civilizaciju - Burgina bara - Krivi Vir - 03.01.2017.

Temska, kupalište Krivi Vir

"Umiranje" sela Krivi Vir



Објављено је 14.05.2011.
U selu Krivi Vir kod Boljevca nekada je živelo 2.000 stanovnika, a danas
svega nekoliko stotina. Selo je nekada imalo i osnovnu školu, a danas jedno
odeljenje četvrtog razreda u koje idu samo dve učenice. Kada završe ovu
školsku godinu njih dve odlaze u Boljevac jer će i ovo poslednje odeljnjenje
u Krivom Viru od jeseni biti zatvoreno.

недеља, 06. август 2017.

Poslednji centimetri Valjevske Gračanice...Joveta poštar

Valjevska Gracanica



Објављено је 12.07.2016.
Crkva Svetog Arhanđela Mihailau Tubraviću, poznata i kao Valjevska Gračanica je nastala, po proceni, polovinom 15. veka i pripada eparhiji Valjevskoj. Nalazi u ataru sela Tubravić u podnožju planine Povlen, na ušću reke Sušice u Jablanicu.

Kao manastir, Gračanica se pominje u turskim popisima iz 1560. godine, ali pojedini grobovi i delovi konaka u neposrednoj blizini svedoče da crkva potiče iz 15. veka. Na mestu starog manastira podignuta je skromna crkva verovatno pre 1926. godine blagoslovom i zalaganjem episkopa Nikolaja Velimirovića.

Prvi pisani podatak o gračaničkoj crkvi ostavio je Joakim Vujić 1826. god. svedočeći da se u Gračanici : "nahodi jedna nova cerkva. Osnovatelji ove cerkve jesu g. Vukosav Veselinovič i Milosav Tomič, koji su sopstvenim njiovim iždivenijem ovu cerkvu sozidali, hram je cerkve svjati Mihael Arhangel". Vujić dalje kaže da je hram kompletno opremljen, ali još nema sveštenika koji će da ga opslužuje.

U oltarskom delu crkve sačuvani su tragovi starijeg živopisa u dva sloja, što pokazuje da je crkva podignuta delom na temeljima starije srednjevekovne građevine.

Arhitektura crkve je neobična. To je u osnovi poduža trikonhalna građevina veličine 18 h 6,5 metara, sa jako izduženom i dubokom polukružnom apsidom. Druga dva kraka trolista, severna i južna pevnica jedva da su naglašeni blagim lukom. Konhe pevnica završavaju se nejednako izvedenim pilastrima koji drže kupolu na kockastom postolju, koje se lucima prihvata za pilastre konhi. Slično rešenje, sa pilastrima koji kao da su usađeni u konhu nalazimo i u hramu sv. Ilije u selu Ba kod Ljiga crkvi moravskog stila koja je nastala verovatno u prvoj polovini 15. veka. Na zapadnoj strani crkva je poligonalna (sedmostrana), pa na taj način njena osnova neodoljivo podseća na crkve brvnare koje su apsidalne i sa zapadne i sa istočne strane. Ovaj neobični arhitektonski detalj verovatno je načinjen u vreme obnove koju pominje Joakim Vujić. U tom delu izgrađena je i drvena galerija do koje se dolazi stepeništem iz unutrašnjosti hrama. Svod crkve je poluobličast i urađen verovatno od sige. U kombinaciji sige i opeke izvedeno je veoma dekorativno kube, koje je nevešto oslonjeno na zidove, tako da je njegovo opterećenje izazvalo naprsline na severnom i južnom zidu. Crkva je pokrivena crepom, a kalota kubeta limom.

Zidovi građevine su nejednake debljine i kreću se oko jednog metra. Temelji su ukopani dosta duboko od 1,2 do 1,4 metra. Zidovi i temelji rađeni su lomljenim kamenom i omalterisani debelim slojem maltera. Pod je od betona koji verovatno pokriva prvobitni kameni. Hram ima dvoja uska vrata na severnom i južnom zidu. Unutrašnjost crkve obasjava škrta svetlost koja prodire kroz četiri prozora tipa "puškarnica" koja je pojačna sa šest lučnih prozora na kubetu hrama. Iz vremena obnove hrama potiče i ikonostas očuvan do naših dana koji je 1955. god. zamenjen novim koji je slikao Ivan Meljnikov živopisac iz Bitolja. Pored crkve postoji groblje sa zanimljivim nadgrobnim spomenicima u kojima su nađeni vredni arheološki nalazi koji dokazuju da je ovo groblje bilo aktivno od početka 15. do sredine 19. veka.

Na crkvi se nalazi zvono iz 1860. godine.

Projektom izgradnje brane "Stubo-Rovni" crkva je ugrožena, predloženo je izmeštanje i konzervacija. Punjenje brane je počelo 1. septembra 2015, dvadeset pet godina nakon početka projekta.

Početkom marta 2016. godine, usled punjenja akumulacije Rovni i velikih padavina nivo vode je dostigao manastir, uprkos apelima da se akumulacija ne puni do projektovanog vrha, kako bi se spasla crkva. Prilikom izgradnje akumulacije Rovni pre 25 godina dogovoren je sporazum sa crkvom o izmeštanju valjevske Gračanice. U međuvremenu, izmeštanje Gračanice nije bilo moguće zbog materijala od kojeg je sazidana, pa je 2003. godine vladika šabačko-valjevski Lavrentije dao saglasnost za potapanje crkve i razmenu nepokretnosti, izgradnjom nove crkve iznad akumulacije. Prethodno su iz crkve iznete sve relikvije, ikonostas sa svim ikonama kao i vredno zvono iz 1860. godine. Vernici su u crkvu doneli kopije ikona, koje su u crkvi ostale tokom potapanja.

Izvor Wikipedija

TROJICA U DONJOJ MUTNICI 2016





Објављено је 20.06.2016.
СНИМЉЕНО МОБИЛНИМ ТЕЛЕФОНОМ - аматерски снимак