Полазиште у Сазвежђе З

ТАМО ГДЕ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ НИШТА ДА УЧИНИ.(T a м o се полази из света дугогодишње суше и пустиње према мистерији ретке оазе коју напајају древни извори, весели гробови, хиљадугодишњи пљускови и светлост)

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 15. октобар 2017.

АПЕЛ ЗА ЗАШТИТУ ЈУГА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ ОД НАСИЛНЕ АЛБАНИЗАЦИЈЕ




 АПЕЛ ЗА ЗАШТИТУ ЈУГА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ ОД НАСИЛНЕ АЛБАНИЗАЦИЈЕ
 Поштована господо,

Обраћамо вам се с молбом да, у границама својих овлашћења и могућности, допринесете заштити југа централне Србије од етничког инжењеринга и насилног наметања продуката великоалбанске политике и идеологије. Ми, потписници овог апела, претежно потичемо из тог краја и савест нам не дозвољава да мирно посматрамо оно што се тамо догађа, а у директној је супротности с виталним интересима наше земље. Најугроженији последицама вештачког мењања етничке слике су Пчињски, Јабланички и Топлички округ, а посебно општине Медвеђа, Бујановац и Прешево. Ове три општине се, чак и у београдским медијима, гурају у тзв. Прешевску долину и у некакво „Источно Косово“; таква долина не постоји као географски ни као политички појам, нити су општине Бујановац, Прешево и Медвеђа икада биле део Косова. Затим: 1) Медвеђа, Бујановац и Прешево су општине у којима су последњих петнаестак година хиљаде Албанаца незаконито, односно фиктивно пријавиле своје пребивалиште, тако да у њима сада у бирачком списку има знатно више бирача него грађана који тамо стварно живе. 2) У току је убрзана куповина српских кућа, станова и имања, чак и у местима, односно градовима и селима у којима Албанци никада нису живели. 3) Поједина друштвена предузећа (из Врања и околине) продају ексклузивне пословне просторе у строгом центру Бујановца следбеницима великоалбанске политике, а да на то нико није реаговао. 4) Врши се убрзана и безобзирна промена назива улица, тргова и установа, посебно у Бујановцу, у циљу затирања српског присуства у том делу Србије. 5) Финансијска средства из буџета Републике Србије, намењена том подручју, деле се недовољно промишљено, и практично су у функцији великоалбанске политике, нарочито на подручју Бујановца и Прешева; Београд тако, директно или индиректно, доприноси, а у извесном смислу и финансијски потпомаже процес албанизације југа Србије. 6) Бирачки спискови, посебно у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву, неажурни су и пуни нетачних података; у њима су хиљаде имена лица албанске националности с лажним пребивалиштем, давно умрлих људи и страних држављана, што локалне изборе, посебно у Бујановцу, годинама уназад чини нерегуларним. 7) Све више грађана српске националности олако се одлучује на продају својих станова, кућа и имања, одлазећи са својих вековних огњишта с убеђењем да су препуштени сами себи, да државни органи споро или никако реагују, и да другог избора немају ….......        
Апел достављен на следеће адресе:
Александар Вучић, председник Републике Србије
Његова светост патријарх српски г. Иринеј
Академик Владимир Костић, председник САНУ
Маја Гојковић, председник Народне скупштине РС
Ана Брнабић

уторак, 29. август 2017.

ОБИСТИЊЕЊЕ СНА / Белатукадруз



САН

„Ово је све ваше? Ви зидате ову Кућу – кућу свих кућа?“
Непознати ме гледа : саневерицом и чуђењем.
Не сећа ме се, каже
Да ли ја можда њега знам?

Испред куће јела
при врху црвена и модра
као креста ћурана.
Непознати улази у кућу
гледа кроз прозорчиће,
дванаест прозорчића има:
кроз први се види снег,
кроз други јагњешце,
кроз трећи дивља трешња,
кроз четврти пут широк,
кроз пети плавојка
што љуља боковима шуму,
кроз шести разговор ;
двосмислени, весели,
кроз седми перуника
горска, саса и грмани,
кроз осми кула,
бандера и облак,
кроз девети лампа,
која увек гори
и дубока бразда,
кроз десети јаје
од камена белог,
раоник и разбој.
Немогући ратар,
самоука ткаља,
кроз једанаести звезда
падалица с репом,
кроз дванаести Месец,
ноћна плима мора…

Пошао сам уз пусто брдо
Низ које се котрљају
балвани и метеори.

Крај мене је и жена
ћутљива и прсата
коју не познајем…

Скачемо у понор
у дубину помрчине
Над главама тутње
громови, балвани .


Телефонирам неком што спава мртвим сном.
Телефон је мали и црн
црн као чађа из сулундара
без бројева само
плус и минус
Она жена
још увек пада
у дубљу помрчину
у пећински азил
где украдену децу
држе у ћутљивој дресури
као младе лавове
камџијом…

Прилепио сам се
уз камену литицу
као слепи миш.

Кроз димњак
у стени
тече поточић светли
.
На ком сам ово хоризонту?

Балвани се котрљају
И јече
као поворке народа
што се строваљују
у амбисе.

Светлост ме може одлепити
од ове литице,
од бивших људи
и сени.

Пузаћу вођен светлошћу
правцем трачка
кога упознах
у неким другим сновима
и световима…

Буђење има арому
хаоса и пустиње,
гавран негде у даљини гракће
и затим наступа тишина
тежа од тиграстих пећинских када
и ваздуха седмог подземног хоризонта.

Дубраве
Златни Расуденац
Столица
Одазивају се одблесцима неизрецивим, титравим

Разапет сам на великом
Храсту Запису
који се осушио
Нови је никао ту негде у близини.

Једино је у визијама могуће Немогуће

Бели се Кула на врх брда
као кост пљусковима прана и ветровима изрибана
Судбина се оцртава све јасније

Без престанка понављај диван сан,
као дечак који наглас мисли.
Судбина се објавила јасно,
као редови јабланова покисли…
Анђео је кроз снове послао наговештења.
А буђење и време откривају
тумачење
и тајни узрок мрачних расположења…

Све временом постане нешто друго,
Земља без слуге и без крста
Планина свој реп има,
Престол и локве
И кревет за Немогућег Ратара.

Бог не заборавља добра дела и ни једну бразду заорану
Ни брачни лежај усред њиве
Ни изворчиће са водом зеленом,
водом хладном, са водом слатком…

РЕЗИДЕНЦИЈА? Музеј "Сазвежђа З" под ведрим небом?


ОБЈАШЊЕЊЕ?
Овај сан и следећи редови заслужују извесно, макар и непотпуно објашњење. Постоји простор последњег, апсолутног Ђубришта. За мене је то од најраније младости био предео између вароши Кучева на обалама Пека и влашких села Шевица и Нересница -једна од најчудноватијих пешчаних пустиња са динама високим и по тридесетак и више метара. Ту су их избацили највећи багери на свету испирајући из шљунка самородно злато. У тој пустињи има неколико језера насталим радом багера. Ту сам у своје време в и д е о Комплекс СПАСОВО. Ту на том пешчаном Ђубришту… А после су се наметнули : Дубраве, предели где је одрасла моја мајка, Златни Расуденац, имање које је она донела као мираз, и Столица – имање Лукића далеко од родног села на обронцима Хомоља, где су некада биле бачије, од којих су остали само камени темељи.. Ћерамида, шут и шуме липа…
Ђубриште. На таквом Ђубришту сваки отпадак је коначан и не може се више употребити.
Предмети овде постоје окренути звездама – то је најтачније што се може рећи о томе, и то је уочио један од занесењака, који је ушао у Лавиринт и изашао на једну светлу терасу. Снашао се у бројним могућностима и сплету путева који наизглед никуд не воде. Попео се спиралом пужа на врх Куле, коју сам често видео у сновима. Као уосталом и СКЛАДИШТЕ….
Он се попео на Кулу, јер у Складишту не постоји хоризонт, не постоји горе и доле, пошто се складиште “слива у вертикалу непросторног, бесконачно продуженог ДОЛЕ. Складиште је обрнута страна пустиње, а као и пустиња, један (је) облик лавиринта.
На излаз који постоји из лабиринта Ђубришта указује фатаморгана једног ЗАМКА. За Замак је довољно рећи да је излаз из лабиринта, излаз из варљиве слободе пролажења, бирања путева у лабиринту. Замак је, можда, острво слободе, зоне измирења супротности (медиала), тераса земаљског раја, катедрала целовитости душе. Можда ову фатаморгану производи неки демон да би још више замрсио путеве Ђубришта; то није битно. Ова фатаморгана има свој реалитет и може се фиксирати. Игра, која се састоји у фиксирању, заустављању фатаморгане, такође је узалудна (игра звана сликање, или писање, или ткање, или певање, или дуборез – додао бих ја , играч и сневач) , али она ствара магијски круг заштите од демона разграђивања…”
Сањао сам како градим кућу – кућу свих кућа – са дванаест прозорчића, на последњем , апсолутном Ђубришту, а када сам се пробудио видео сам само један ЗИД , на последњем или апсолутном Ђубришту. Зидао сам га скоро пола столећа.
Тај ЗИД, одваја “унутрашње од спољашњег, или спаја унутрашње са спољашњим (
intra + extra), или одваја празнину од празнине; као што каже Бекет : “Иза овог зида је други пакао“.
Читао сам ово поново и поново :
“Бескрајност и произвољност обличја у лабиринту показују и КАМЕЛЕОНСКЕ ИГРЕ на Ђубришту, које се испољава у различитим видовима мимикрије.
Што се тиче космогонијске шеме CADIS ,која је саставни део фатаморгане 3амка, она сугерише тезу супротну искуству и опсервацијама на простору Ђубришта. Наиме, Ђубриште је “рђава бесконачност” простор неодређен, без координата и без средишта, Шема CADIS напротив, показује да је свет центричан и симетричан, као што је живи органски облик центричан и симетричан. То је, значи, свет који поседује неки пупак, неку осовину, неко средиште. Свет је у знаку броја четири, али се у овој четворини издваја тројство, као дизање духа изнад воде, док четврти члан Амен, садржи свеукупност обличја, почетак и свршетак. Сва обличја дугују своје рођење апсолутном, белом кругу -јајету и са њиме кореспондирају. Свет је коначан и само четвртина му је продужена у бесконачност, а и та бесконачност је обухваћена овом коначношћу. Простор и време су пирамиде, и оне имају свој позитив и негатив…”
И
Дубраве, и Златни Расуденац, и Столица, налик су на шиљак, на пирамиду, као и једна планина, не тако далеко (Ртањ, стварни географски и митолошки центар Балкана).
Са њих је долетала фатаморгана Комплекса СПАСОВО : Бачија, Музеј Немогућег ратара и пастира, мала црква Вазнесења Господњег не већа од оне у Витовници, и Кула од белог камена, висока, са терасом , са погледом на предео благости. Благословљена перспектива, руком св. Луке…
Како се уосталом и звао човек који је засновао имање на планинама на извору Манастиричке реке, и чије смо име претворили у презиме…
Регистровање толиких предмета Складишта – не само оног званог североисточна Србија, Балкан, или Стара Европа, који се могу наћи на напуштеним салашима, или на таванима опустелих кућа, рудника сребра и злата, по џеповима дечака, или на огромним ђубриштима сваког већег села, могу се обавити под наслонима пространим будуће Бачије, или крај ЗИДА, оног који ћу зидати од раковбарског лаког камена, или оног испод рановачког Црног Врха, заједно са једним козаром којег је анђео научио како се фиксирају фатаморгане, илузије илузија…
Сваки ћемо камен узидати по космогонијској шеми
CADISА – по плану величанствене метаилузије… За сада могу толико о томе да кажем…
(1993 -1997)



НАПОМЕНА: Опседале су ме визије Completariuma.
У
своје време. Сада (26. јул 2013. године) знам да је све било прво у визијама. Свака визија упућује на неку другу и на нешто друго, што је изнад привремених циљева и људског живота, и струје једне генерације. У своје време био сам врло близу Божје копче. Закопчано се откопчавало, откопчано се закопчавало. Снови су као дуге, небески мостови….Некада сам додиривао Божје копче, а у последње време- нарочито ноћу – кошмари потискују снове, да би наступила непобедива коњица фатаморгана….

НАПОМЕНА (крајем августа 2017): Обистинио се САН, делимично. После толико, толико година. 

субота, 12. август 2017.

Albanke za udaju stigle u Srbiju

HRVATSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO ISTINOM: Srbi su provalili Tita, zato ih je i...

Crkva Lozica – Krivi Vir kod Boljevca, XIV vek



Sakralni objekti ugrovlaskih vojvoda - Crkva Lozica – Krivi Vir kod Boljevca, XIV vek


LOZICA U Spomenici, pored mnogih starina koje se spominju, o crkvi Lozici stoji da je „posvećena Sv. Arhangelu Gavrilu“, a o vremenu njenog nastanka, M. Cvetinčanin, vođen ktitorskim natpisom manastira Lapušnje, kaže da je „sazidana u XV ili početkom XVI veka, u doba kada su podignute i Lapušanska crkva... one u Mirovštici, Krepičevcu, Lukovu, Padini, Ilinu i crkva ’Blagoveštenja’ u Krivom Viru“. U nastavku iznosi predanje da je „Lozicu... gradio isti onaj Radul-beg, koji je gradio i ostale stare crkve u okolini“. Crkva Sv. Arhanđela Gavrila, bivšeg manastira Lozice, smeštena je jugoistočno od sela Krivog Vira, na desnoj obali Lozičke reke, inače desne pritoke Crnog Timoka. Crkva Lozica, rekli smo, spada u jedan od četiri manastira, pored Lukova, Vrela i Lapušnje, koji se spominju u prvom popisu Vidinskog sandžaka iz 1454/55. godine. U ovom popisu pod stavkom „manastiri“ upisane su „Crkva Loziče“ i „Crkva Lopuzna“. U Lozici su tada zabeležena dva duhovnika, a prihod spahija iznosio je 100 akči godišnje. Manastiri su se nalazili u nahiji Banja, u sastavu velikog dobra kojim je raspolagao Rikabdar Jakub, zaim Banje i gospodarev paž.

Neki delovi popisa iz 1466, 1478/81. i 1479. godine u kojima bi trebalo očekivati pomen manastira Lozice, nisu sačuvani ili nisu još nađeni, pa smo tako u ovom periodu uskraćeni sa poznavanjem života ovog manastira. No, u popisu iz 1483. godine mi već imamo pomena o dažbinama Lozice u iznosu od 100 akči godišnje. Tek u drugoj polovini XVI veka, tačnije u popisu iz 1560. godine, manastir Lozica (Lozniče) kao sultanov has na tlu Crne Reke daje carskoj blagajni 70 akči godišnje. Opširni popis iz 1586. godine za Vidinski sandžak navodi dva duhovnika koja su živela u manastiru Lozici. To su, monah Teodor i monah Balduvin, koji su imali godišnja davanja od 70 akči.

Nakon ovog, do sada nama poznatog turskog popisa, ne možemo više ništa reći o ovom manastiru sve do 1680. godine, kada je, prema nekim podacima, bio obnovljen. To svakako posredno govori o tome da je pre toga bio napušten, i to ili zbog turskih zuluma i čestih migracija stanovništva ili zbog toga što je od Turaka spaljen i ruiniran. Bilo kako bilo, tek o njemu nemamo nikakvog pomena i zapisa sve do sredine XIX veka, ali, svakako, i manastir Lozica, kao i ostali spomenuti popisom iz 1454/55. godine, morali su biti izgrađeni pre 1396. godine, kada su Turci konačno osvojili Vidinsku despotovinu, tj. u vreme vlaškog vojvode Radula I.
"Sakralni objekti ugrovlaskih vojvoda" Dr Slavoljub Gacovic




преузето: Заједница Влаха Србије

Manastiri i Crkve IV deo Crkva Lozica Krivi Vir Srbija





Објављено је 31.03.2017.
Црква Лозица припада епархији тимочкој Српске православне цркве, сазидана у 14. веку.
Посвећена је Светом Архангелу Гаврилу. Предање каже да се имућном домаћину сокобањског округа једног дана изгубила стеона крава. Након неколико дана потраге пронађена је на ливади обраслој лозицом заједно са телетом. У захвалност богу домаћин подиже цркву. Због места обрасло лозицама где је подигнута, црква је у народу позната као Црква Лозица. Зна се да је први пут обновљена 1680. године, а други пут 1850. године и служи непрекидно од 1854. године. Унутрашњост храма је у доста лошем стању и захтева темељно реновирање. У новије време, поред цркве је сазидан трем а планира се ускоро и изградња конака. На домак цркве је веома јак извор питке и хладне воде који само место, иначе прелепо, чини још живописнијим.

Сваки национални, верски и политички коментар биће уклоњен.

Povratak u civilizaciju - Burgina bara - Krivi Vir - 03.01.2017.

Temska, kupalište Krivi Vir