SRPSKI GENERAL ŠOKIRAO SVET - Naši Migovi su se mesec dana borili sa NLO...

HRVATSKI PROFESOR ALARMIRA SRBE - Otcepite se,Orića su pustili zbog nast...

Miroslav Lukić i prevrednovanje srpske književnosti / Miroljub Milanović

M. Lukić na reci Aeterna (Švedska, oktobar 2017)

Problemom smisla pisanja i pesništva uopšte, bavili su se pesnici od davnina, to pitanje postaje posebno aktuelno u dvadesetom i na početku dvadesetprvog veka. Odgovor, međutim, zašto se piše, izostaje. On je verovatnu u samim damarima sveta, u biću ljudske civilizacije. Pisati poeziju znači postojati.

M. Lukić često je postavljao ta pitanja , poezija kao umetnost i potreba pisanja mogu se naći već u prvim njegovim pesmama. Posebno ga je interesovala poezija dvadesetog veka vremena u kojem je i njegovo delo nastajalo . Sazanje o padu duhovnosti i sve manjim dometima srpske pesničke umetnosti, otkrića o laži i licemerja najpriznatijih pesnika , sigurno su ranjavala njegovu istinoljubljivost. Došao je do novih saznanja koja se više nisu mogla prikriti: „Srpska poezija posle Vinarenove smrti (šezdesetih) do te mere je lišena inicijative, priklonila se nestvaralačkim iluzornostima i nespretnosti, nesabranosti, sitnim dušama, talentima i obožavaocima“ (1.) napiso je u Pogovoru „Moare parasite“ . Koliko tačno i poražavajuće?! Svako je, naročito na početku 21. veka , mogao sebe da proglasi pesnikom! Zavladao je besmisao i evropsko ništavilo. I najgore: lišenost bilo kakve inicijative.

U programskoj pesmi „Tradicija i poezija“ izričito stoji: „ Sve staviti na tapet – tradiciju, sebe, svet / Žurbu i oklevanje, bare i brzavice, / Apsorbovati neke stvari, može umetnik. / Od spokojstva su bolje trzavice“ (2.). Uočljiva je vera da do nekih saznanja može doći samo umetnost. Takođe i rešenost da se sve preispita, da ostane samo ono što izdrži probu vremena. Do istine se može doći samo ako se ne prave kompromisi i ustupci istoriji, okoštalim uverenjima i predrasudama. Stoji i zahtev da se narodski duh i jezik moraju ispoštovati jer su „zdenac“ iz koga izvire pitka voda ali samo ako služe istini. Tih načela M. Lukić i sada se drži, zato je njegova poezija i danas uverljiva i stoji kao suprotnost ispraznom pesmovanju mnogih kanonizovanih pesnika i lažnih veličina.

Druga polovina 20.veka u srpskoj poeziji nije dala ni jedno veliko pesničko ime a kamoli ime bez koga evropska pesnička mapa ne bi bila potpuna. Vasko Popa je dobio evropsku nagradu za poeziju ali njegovo pesničko delo trpi oštre kritike i ne može se ni zamisliti da stoji pored nekoliko poljskih pesničkih imena, da ne nabrajamo velike pesnike drugih evropskih naroda . Zašto je to tako, Lukićev odgovor je nedvosmislen. U toku druge polovine 20. Veka koga on naziva nametnim, „talentonosci“ su onemogućavani na sve moguće načine a kanonizovani su, i uškolama izučavani polutalenti podobni vladajućem sistemu. Pa i za njih je važilo pravilo „jao onom ko se o sistem ogreši“. Lukić navodi primer jednog pesnika koji je dobio sve nagrade, postao priznat a nije poznat ni u susednoj opštini: „Srpska poezija Nametnog veka – to je pakao i region večitih popravki“ (3.). međutim , šta da se popravlja kada je sve trulo. Ovde Lukić ne ispisuje ali podrazumeva: nedostaje sloboda. Kad se budući pesnici budu slobodili u duhu, pojaviće se i veliki pesnik. I još nešto: kad svemoćna kritika uoči i pesnike sa margine. Ali za to je potrebno i vreme.

Pravi pesnik u viziji M. Lukića „ ulazi u trag – prvo sebi . Hvatajući neka / sećanja, slike - iz svog ugla- hvata nit / neuhvatljivih stvari...“ (4.) Ovi stihovi dovikuju se sa onim čuvenim „ najzad napokon nešto“ (5.), američkog pesnika Roberta Frosta.Tragajući za tom „niti“ za tim „nešto“, pesnik nikad neće izneveriti sebe i uvek će biti na pravom putu. Do prave pesme neće ga sprečiti da stigne ni „Književnici (ni )fariseji koji podižu jazove / u dušama: navrćući vodu na svoj mlin“ . (6.) iako je sadašnjost skrivena „Nema lice , (skrivaju ga maske)“ (7.) vera i nada da će maske pasti, održava pesnika da istraje na plemenitom putu do pesme i istine.

1. Miroslav Lukić: Moara parasita, Braničevo, Požarevac 2012. Umesto pogovora, str.303.
2. Isto, str.212.
3. Isto,str.305.
4. Isto, str.213.
5. Robert Frost: Časopis „Delo“,avgust 1989.str.3.
6. Miroslav Lukić: Moara parasita, Braničevo, Požarevac 2012., str.213.
7. Isto str.214.
   
   
     = izvor: IZ NEOBJAVLJENIH RUKOPISA SRPSKIH PISACA

АПЕЛ ЗА ЗАШТИТУ ЈУГА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ ОД НАСИЛНЕ АЛБАНИЗАЦИЈЕ

 АПЕЛ ЗА ЗАШТИТУ ЈУГА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ ОД НАСИЛНЕ АЛБАНИЗАЦИЈЕ

 Поштована господо,

Обраћамо вам се с молбом да, у границама својих овлашћења и могућности, допринесете заштити југа централне Србије од етничког инжењеринга и насилног наметања продуката великоалбанске политике и идеологије. Ми, потписници овог апела, претежно потичемо из тог краја и савест нам не дозвољава да мирно посматрамо оно што се тамо догађа, а у директној је супротности с виталним интересима наше земље. Најугроженији последицама вештачког мењања етничке слике су Пчињски, Јабланички и Топлички округ, а посебно општине Медвеђа, Бујановац и Прешево. Ове три општине се, чак и у београдским медијима, гурају у тзв. Прешевску долину и у некакво „Источно Косово“; таква долина не постоји као географски ни као политички појам, нити су општине Бујановац, Прешево и Медвеђа икада биле део Косова. Затим: 1) Медвеђа, Бујановац и Прешево су општине у којима су последњих петнаестак година хиљаде Албанаца незаконито, односно фиктивно пријавиле своје пребивалиште, тако да у њима сада у бирачком списку има знатно више бирача него грађана који тамо стварно живе. 2) У току је убрзана куповина српских кућа, станова и имања, чак и у местима, односно градовима и селима у којима Албанци никада нису живели. 3) Поједина друштвена предузећа (из Врања и околине) продају ексклузивне пословне просторе у строгом центру Бујановца следбеницима великоалбанске политике, а да на то нико није реаговао. 4) Врши се убрзана и безобзирна промена назива улица, тргова и установа, посебно у Бујановцу, у циљу затирања српског присуства у том делу Србије. 5) Финансијска средства из буџета Републике Србије, намењена том подручју, деле се недовољно промишљено, и практично су у функцији великоалбанске политике, нарочито на подручју Бујановца и Прешева; Београд тако, директно или индиректно, доприноси, а у извесном смислу и финансијски потпомаже процес албанизације југа Србије. 6) Бирачки спискови, посебно у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву, неажурни су и пуни нетачних података; у њима су хиљаде имена лица албанске националности с лажним пребивалиштем, давно умрлих људи и страних држављана, што локалне изборе, посебно у Бујановцу, годинама уназад чини нерегуларним. 7) Све више грађана српске националности олако се одлучује на продају својих станова, кућа и имања, одлазећи са својих вековних огњишта с убеђењем да су препуштени сами себи, да државни органи споро или никако реагују, и да другог избора немају ….......        

Апел достављен на следеће адресе:

Александар Вучић, председник Републике Србије
Његова светост патријарх српски г. Иринеј
Академик Владимир Костић, председник САНУ
Маја Гојковић, председник Народне скупштине РС
Ана Брнабић

Несаница те мучи ноћима, не можеш да спаваш Ево зашто се баш то теби до...

Ako pojedete čen belog luka na prazan želudac, evo šta ste uradili!

Ova biljka vrača vid, uklonja mast iz jetre i potpuno čisti debelo crevo