ЕХО СНА
(избор уредника "Заветина")*
:_________________________________
КАТАРИНА ФРОСТЕНСОН (1953), Шведска (2007) |
ЈА
Све у
мени надима се
и
гледа тамо Напоље
име,
бројке
места:
чапљу на камену,
место
рођења
стојим
и смрзавам се у свом имену, тој чистини
у
дугом монологу пешачком стазом На
бре- жуљку,
вртоглави
пут, степениште
с једним
јединим степеником
ПАШЊАК
Дуги
сиви пашњаци
ливаде
око поа и елбе
слано
и немо подручје минерала
нећу
те тражити онамо напољу
моје
имање то је раван спаљене траве
повешћу
те до равнице у предграђу
тамо
ћемо ти и ја лећи
овде
сам рођена, и ти са мном
једно
срце на тој ничијој земљи
било
их је двоје који су једно на друго личили
под
пругама небеским ту залегли
полагано
задобијамо боју
и
мисао је овде ваздушаста
и
ваздух је од соли и гвожђа
сланих
минерала и кристала
како
се зове та соба
бок уз
бок
нога
крај ноге
образ
спрам образа
око и
око
одбачени
ту, као пар – ципела
у
сивој кожи ствари
та
гомилица камења којом ти вијугаш
киша
пада
срце
је моје изван мене
то је
лог у ком беле животиње живе