ПоРтАл


ДИБИДрУС


Дигиталне библиотеке друкчије уређене Србије – Незадрживи циклус обнове... ДНЕВНИК Преображења Србије

ПоРтАл-насловна | ФЕЊЕР (у тами) | Администрација Нечисте крви | КОЛО | Јавност | | | | Србија"ИЗМЕЂУ" | Звездана капија | Заветина+ | Канал ЗАВЕТИНА | ТАЈНОВОДСТВО| ФРЕСКЕ | МУРЕЋЕП | ЗАВЕТИНЕ Суз | АМБЛЕМтпс | ПРЕТПЛАТА | |НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА |ЗАВЕТИНА:ДИБИДрУС |Купи књигу, часопис,претплата||КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори. Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе. | Видети више Контакт >Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001.

Translate

Претражи овај блог

eccellenza IPERBOREO

А што се тиче словенских народа, они ће отићи у Хипербореју...
Резултат слика за црнјански ретке слике
... Довољно је, међутим, само, да заиста задремам, па да се збиља сетим, како улазимо у такозвани Залив крста, који се тако зове, не знам зашто, али је један од најлепших, на Шпицбергену. Има тако лепу, благозелену, тундру. Мој познаник каже, талијански: verde tenerello. /Вода, пред том тундром, прелази, са зеленог, на дубоко зелено. А оштри врхови су мрки, иза тога, а небо, бистро плаво. Са тих брда глечери теку, у неком непомичном току - непомичном за људско око - а личе на залеђену реку. /Кад се тргнем и отворим очи, Тиренско море ми се чини, модро. /У њему се ту не огледа ништа. Ни небо. Ни једрилице. Ни облак на небу. /Чим отворим очи, поменута, млада Неаполитанка - којој се види пупак, на лепом, разголићеном трбуху - почиње да ме исмева. Маркиз (каже име) прича, да је, по мом мишљењу, све боље, на Северу. И човек. И жена. И природа, и књижевност, и сликарство, и театар, а нарочито ватра, коју у свим кућама, и најсиромашнијим, имају. Сви су шампиони, клизачи, на леду. /А што се тиче словенских народа, они ће отићи у Хипербореју... - Милоша Црњански - eccellenza IPERBOREO - КОД ХИПЕРБОЈЕЦА I, 1966, Београд, стр. 334 - 335, поглавље Етрурски анђео)

ЛеЗ 0013382

Посебне.ИЗАБРАНЕ СТРАНЕ

Посебне.ИЗАБРАНЕ СТРАНЕ
КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА II

Укупно приказа странице

Истакнути пост

Проф. др Владимир Станојевић ( 5 . март 1886 - Београд, Брезник, март 1978.); трагом "Експресове посете недеље"

(Брезник, 5 . март 1886 -  Београд, март 1978.) ......Професор Б. Димитријевић врло често цитира лекара проф. др. Владимира Станојев...

среда, 2. новембар 2016.

Ову сам рупу ја ископао... / Белатукадруз



Ову сам рупу ја ископао...


.. У авлији Лукића, јуче поподне. више од метар. Извадио сан орах, који сам посадио пре неколико година...Ту је био мали расадник ораха. .И нисам је затрпао. Сутра ћу, ако Бог да., или ових дана посејат бели лук јесењак....
   Док ви, можда, очајавате, буљите у компјутер, лајкујете оно што вам се као допада, кидате се због овог или оног, и не мрдате из своје - рупе, могуће много дубље од моје....
    Месец дана нисам био у родном дому, а погледајте колико опалог лишћа! До колена. Двоја кола...
 
... Флобер је написао кратки роман "Новембар", Кнут Хамсун "Глад", Милош Црњански "Дневник за Чарнојевића", а ја "Дневник за Сенковића" - али, чини ми се да су овај новембар, који је тек започео,и крај октобра, можда и неки метеор изнад Хипербореје,  већ написали нешто око, иза и у самој "Великој магази" или Документационо информационом Центру СЗ, што делује узбудљивије од романа. Не, није то некакав интернет-роман. О, не. Интернет је много обећавао, али је често злоупотребљен, али о томе неком другом приликом...

...
У једној од соба ВМ, коначно је је стигла једна фотографија која је прекрила читав зид. Са том сликом су стигли два песника - Милена и Александар. Ту је таква тишина, и лети, а тек у новембру. Ту ће им бити добро. У тој соби смо одрастала и ту нам је наша мајка пекла најбоље погаче на свету!

..
Ово су неке од бундева које сам ја посадио, окопао, однеговао... овог лета....


.
..
Ово је кудеља наше покојне мајчице која је негде одлутала, и лутала је скоро  петнаестак година док се није појавила данас пред вратима собе у којој сам рођен (прва  соба ВМ).


Обична дрвена кудеља... за мене и нешто више. Јер јутрос сам се пробудио нешто раније, имао сам визију - видео сам нашу Наталију како улази на тзв. Другу капију (друга авлија) - како, кад сам ту капију закључао катанцем?.... И онда је док сам размишљао о томе прибирао се, зазвонио телефон и стигла је порука из велике даљине.... У каквој су вези, има ли ту уопште икакве везе, између визије наше мајчице и поруке која  је стигла, тј. оног ко  ју је написао?Да ли наша мајчица ... помислих нерадо одобрава то... како живим у последње време... Не, не... имала је уобичајен изглед... Није била намрштенба, не, не.Али брзо је нестала... Можда је она донела и оставила ту залуталу кудељу, знајући шта све скупљам?... итд....
..
У трећој соби ВМ, коју смо звали до пре неколико година "Мала магаза", уместо брашна и џакова са шећером, уселила се Периодика, Рукописи... И неке ствари које ту никада нису припадале...

Отворио сам и ту собу да се проветри...јер је био  сунчан дан. Леп јесењи дан и наставио посао који сам прекинуо крајем претходног дана. Пресађивао сам цвет амарилиса, два стабаоца виноградарских прасака.... И тада сам налетео на кудељу, ону лутајућу кудељу, коју је можда током минуле ноћи ту оставио споменути дух из моје визије! Свашта се дешава понеким људима, поготову онима којима се ништа не дешава, и нарочито онима који су или промашили многе ствари, или рођени прерано...
...

Ово је орах који смо управо пресадили Мита и ја. У Другој авлији.


...

Ово су руже које је Мита пресадио у Другом дворишту....


...
...

Дошло је време да и руже промене локацију - руже из једног предживота који су надживеле. Где је?  У том цвету, који цвета и даље.
..



...
Гледам те крушке опале у Другој авлији по трави, - како  брзо труну и нестају, - воћке и човек, чини се понајбрже...

...
Момци су заложили ватру, јер преко ноћи захладни као на планини. Уосталом, новембар је... Да...Надам се да ће се амарилис (луковица) примити, да неће измрзнути, јер цветови  и слике, црвено и невероватно, треба да преживе као ирваси на далеком северу Европе... Надам се. .. И верујем да ће бити онако како је Бог замислио...
    Сутра и прекосутра ћу већ да засадим и липарију, џокет и још неколико лоза. Све оно што посадимо васкрсава и надживљује нас...
      (Из Мојих бележница)

Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Популарни постови

COMPLETARIUM - Портал

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА.

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"