Скривено благо

Миџор је један од врхова Старе планине који се налази десетак километара северно од села Топли До или 35км од Пирота. Недалеко од поменутог села су резервати природе Браткова страна и Вражја глава. Надморска висина Миџора је 2169 метара и својом висином заузима четрнаесто место у Србији. Од њега су виши само врхови на Проклетијама и Шар планини, а ако посматрамо ужу Србију, онда је највиши врх у Србији. Из Топлог Дола на Миџор се стиже стазом преко Дугог била. У околини Миџора нема богатих шума, само густе планинске траве и високе папрати. Јосип Панчић је десетак биљних врста са Миџора окарактерисао као веома ретке, а неке и ендемичне. На врху Миџора је камена пирамида, која означава, не само највишу тачку, већ и државну границу. Планинари који доспеју до Миџора имају задовољство да уживају у прекрасној панорами пред њима. Са крова Старе планине све је као на дохват руке, поглед допире десетинама километара около.
Недалеко од Миџора, 1,2 км југозападно, је Бабин зуб. Прича каже да је некада у околини живела нека баба Марта која се непрестано противила сечку (фебруару). Не обазирући се што сечко има још три дана владе, јер су у марту првих девет дана његова, она погоди чобане, однесе бачије да бућка масло, истера овце, па и сама крену са њима.«Прође сечко као пас, а баба Марта истера овце на бачију«, говорила је баба Марта, а сечко да би јој се осветио, пусти јак мраз, те се овце посмрзавају, бачије попуцају а Господ осуди бабу и она се смрзне и распадне, само остане један зуб, који се и данас види. Под ударом времена основна стеновита маса Бабиног зуба претворена је у један виши и један нижи остењак, оба неправилног облика. Изразито доминира околином, јер је готово без вегетације и чини контраст околном зеленилу. У околини овог занимљивог врха налази се мноштво изузетно хладних извора планинске воде невероватне чистоће. Извори су на надморској висини од 1500 до 2000м, а температура им се креће од 4 до 7 0Ц.
Југоисточно од Миџора на главном гребену је још неколико врхова висине око две хиљаде метара. Вражја глава је врх висок 1938м, оштар је и стеновит, а окружује га више остењака различитих облика. До овог врха најлакше се долази из Топлог Дола, али је и ту потребно уложити велики напор да би се савладао успон. Само метар нижи од Вражје главе је врх Три чуке (1937м), иначе, резерват природе, испод чијих је стрмих стена извор Дојкиначке реке. У сливу ове реке налази се још један резерват природе Смрче.
У атару села Рсовци, 22км удаљеног од Пирота, је стабло црног бора које је под заштитом државе и представља још један споменик природе на овом подручју. Крај овог села, на десној обали Височице, на Старој планини, у пећини брда Калик налази се црква Светог Петра и Павла, познатија као пећинска црква. То је атрактивни средњевековни споменик културе са остатком фресака из XИИ века. До цркве се долази каменитом стазом. Сама црква је у стени, где су у камени масив укљештена врата и два прозора. На северном зиду сачуван је остатак првобитног живописа – фигура Христа Младенца. Ова фреска је готово јединствена у српском фреско-сликарству јер је Христос млад и ћелав.
Најинтересантнији део долине реке Височице је клисура Владикине плоче, дугачка 2км и на неким местима дубља од 300м. Почиње код пећине Потпећ а завршава код ушћа потока Козарник. Ова клисура се налази ван свих путева, па је стога позната само правим заљубљеницима у природу.
На странама клисуре Владикине плоче истражено је 11 пећина. Највећа и најинтересантнија пећина је Владикина плоча. Улаз је висок 18 метара, широк 12 метара, а главни пећински канал је дужине 190 метара. На крају овог канала уским пролазом силази се у Блатну дворану, 10м нижу од дна пећинског канала. Од главног канала се одваја краћи бочни канал који се претвара у јаму дубоку 30м.
Нешто више од тридесет километара од Пирота, у подножју Старе планине, испод дрвећа, бисра и хладна избија Јеловичка река. Недалеко од извора се налази Копрен, проглашен резерватом природе. Људи кажу да вода одавде престане да извире, на неко време, а онда опет настави да тече. Некада је вода са овог врела покретала малу хидроцентралу и ваљавицу, а данас тога више нема. Данас на месту где се састају Јеловичка и Брлошка река, налази се одмаралиште Врело. Пријатна, шумовита долина, на око 800 метара надморске висине је место где се никада не спуштају магле, што боравак на овом месту чини још пријатнијим.

       Извор:Ако сте страствен планинар, риболовац или само заљубљеник у природу, онда је Стара планинаправи изазов за вас
 

* *

ЈЕЛОВИЦКО ВРЕЛО НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ ПРЕСУСУЈЕ НА САМО ЈЕДАН ДАН СКОРО СВАКЕ ГОДИНЕ ОКО ПРЕОБРАЗЕЊА,19.АВГУСТА.МИСТЕРИЈУ ЦЕ ПОКУСАТИ ДА РАЗРЕСИ МЕДЈУНАРОДНА ЕКСПЕДИЦИЈА КОЈА ПО ТРЕЦИ ПУТ ДОЛАЗИ НА ОВУ ЛОКАЦИЈУ.САСТАВЉЕНА ЈЕ ОД ДЕСЕТ СПЕЛЕОРОНИОЦА ИЗ НЕМАЦКЕ,ПОЉСКЕ И СВАЈЦАРСКЕ.ПОСЛЕДЊИ ПУТ БИЛИ СУ ПОЦЕТКОМ ОВЕ ГОДИНЕ КАДА СУ РОНИЛИ ДО 48 МЕТАРА ДУБИНЕ.ЗБОГ ВИСОКОГ ВОДОСТАЈА И ОПАСНИХ УСЛОВА ТАДА СУ ОДУСТАЛИ ОД РОЊЕЊА НА ВЕЦОЈ ДУБИНИ,АЛИ ЈЕ САДА НИЗАК ВОДОСТАЈ ПА ЦЕ ПОКУСАТИ  ДА СА СКУПОЦЕНОМ ОПРЕМОМ КОЈУ ДОНОСЕ ДА ПОПРАВЕ РЕКОРД.
РОНИОЦИ СТРАНЦИ