_pesnici.jpg)
* *
Салаш СЕВЕРАЦА?
– Не салаш – салаши Севераца!
Некада сам веровао да би добро било основати музеј живе традиције тамо – у североисточној Србији, у Кучеву, у тзв. Багерској пустињи. О томе сам написао још у прошлом веку и књигу „Музеј Немогућег Ратара“. Поновљено издање ове књиге доступно је у Библиотекама „Заветина“ ...
Салаши би по овај народ били кориснији од музеја, па и музеја живе традиције. Вековима су салаши били погодни за један друкчији, самосвојнији, здравији и посебнији начин живота.
Својевремено сам писао, деведесетих минулог века:
“ …У есеју (Не)себични музеј ја сам наговестио извесну могућност. Да се објави двадесетак мојих књига и да се добит од првих издања утроши на подизање АРХИВА ЗАКОПАНОГ БЛАГА.Јер, да се вратимо на оно чиме овај завршни рад почиње, потребан је новац , капитал да се реализује мој наум. Општина Кучево га нема и не верујем да би га могла стећи за овакво једно оснивање музеја живе традиције, које увелико превазилази општинске и окружне и регионалне оквире и представља нешто што је много веће и значајније. Ја и сада понављам : био бих спреман да издавање мог Опуса (преко двадесетак наслова) (…), приложим као основу за почетак изградње АРХИВА ЗАКОПАНОГ БЛАГА, те основе Музеја Немогућег Ратара (музеја живе традиције), језгра и нуклеуса Комплекса Спасово. Нудим то баш Кучеву и организационом одбору смотре народног стваралаштва „Хомољски мотиви“ зато, јер су они, пре четврт века ризиковали, и објавили моју прву књигу песама….“ ( Музеј Немогућег ратара )
И мислим да је такав начин писања био нереалан. Далеко од стварности. Уместо о музеју, боље да сам мислио о салашу – тамо где су живели и опстајали, као горуни, наши дедови. Свеједно, било то у Звижду, Хомољу, Неготинској Крајини, на Старој планини, Ртњу, или на Радану, где још увек има по неки салаш.Салаши су у ствари били и остали – држава у држави. Нимало случајно, салаше у Крајини зову „држава“…
Вреди погледати још:Eseji. O drevnoj svetlosti.Jedna ideja, Jezgro novog časopisa, Muzej Nemogućeg Ratara
Терен за изградњу Музеја немогућег ратара
Мишљеновац лежи на излазу клисуре и изван звишког басена, али
административно припада Звижду и економски је упућен на Кучево. Село је
старијег постанка, али у животу његовом нема непрекидности …. (Више: Музеј Немогућег Ратара )
Сто салаша на потесу општина Кучево – Неготин, учинили би више за народ, државу и опстанак него многе празне приче. Многи салаши данас су у рушевинама, као и села, деценијама изложени пропадању…. Зар треба да се догоди економска, светска и нека друга катастрофа да би се схватио смисао салаша? ……
Ознака ЛеЗ 0007749 . 1. март 2014.
Последња реченица овог осврта, у данашње време (крајем јуна 2021), била је записана још у минулог веку а поновљена 2008. године. Нисам сибила, нити гледам у пасуљ, већ у очигледну страхоту напуштања традиционалног начина живовања у Србији...
ПС. - Да додам и ову околност: На стотине и стотине својих текстова, публикованих на Сазвежђу З, које је постало један од могућих мојих псеудонима, или синонима, како вам драго, није обраћана пажња, не само због недостатка ауторизације, потписа, већ и зато што то није била, чини ми се, никада актуелна тема за ону која је стварно владала, тзв. српску "дубоку" државу...
* *
Ко разуме – разуме. Ко не разуме, широко му поље!
Од тренутка када је Сазвежђе З прешло страшну црту – бројку од 100000 посета – повећао се и број пристиглих текстова, предлога, вести, разних прилога за публиковање. Заветине су, напросто, затрпане, разним саопштењима, наметачким и другим – то наравно, неће бити публиковано!
Заветине и кад би хтеле не би могле да објаве све што стиже на адресу овог београдског Веб издавача.
Предност ће убудуће, у Заветинама имати, пре свега, потенцијални чланови будуће Академије Алхемије, добитници Заштитних повеља Заветина (наравно, уколико то буду желели да буду, што аутоматски подразумева и неке обавезе).Чланови Групе „ЗАВЕТИНЕ Запис“.
Предност ће имати и победници на књижевним конкурсима Заветина.
Наравно, и за прве и за друге ће се изнаћи извесна мера, која мора бити у природној сразмери и са бројем оних младих и креативних људи који тек долазе.
Почев од 2. јуна 2011. године, тј. од Спасовдана, ништа више у Заветинама неће моћи да буде као пре.
То нећемо више понављати. Надамо се да ће превладати разум и да ће пријатељи разумети, а што се тиче непријатеља и гребатора разних фела, камелеона и других – широко им поље!
Али изгледа да тај текст нико није озбиљније узео, па ни најревноснији сарадници „Заветина“.
Данас, то јест, крајем августа 2015, када су прегледи само једног дела
(сајтова и блогова уз подршку Гоогла, не и читав један планетарни
архипелаг уз подршку WordPress-a), прешли цифру од 15 милиона укупних прегледа, треба сасвим озбиљно схватити промену политике публиковања у „Заветинама“! А формулисао је један од сталних сарадника „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ врло кратко:
Данас на разна издања и Билтене Сазвежђа ЗАВЕТИНА наваљују многи од
оних који јесу до оних који би да буду оно што никада неће постати, јер
су, или сувише интелектуално испод црте, или претерано патетични скоро
до „врха“ љигавости. Билтени Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и
презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским
клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или
објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.
Ко разуме – разуме. Ко не разуме, широко му поље!
Б. Т.
ОЗНАКА ЛеЗ0002763
Овај текст је публикован у недељу 5. јуна 2011. године. На локацији САЛАШИ, под насловом „Публиковања“. Напомена, датирана у уторак 25. августа 2015. Када је текст републикован под насловом - Све се променило, па и политика публиковања у „Заветинама“.
Нема коментара:
Постави коментар