_pesnici.jpg)
Објављено је 21.02.2017.
Srpska Pravoslavna Crkva je nedavno slavila 7520-tu Srpsku novu godinu. Srbi i Srpska Pravoslavna Crkva pamte jedan davni potop koji je zadesio njihove pretke, a preživeli koji su započeli novu civilizaciju, računaju vreme od tog potopa kao svoj novi početak.
Zabranjena Knjiga : Milosa S. Milojevica "Odlomci ,Istorije Srba" iz 1872. godine
Download link:https://archive.org/details/odlomciis...
Download link 2:http://ivoandric.no/biblioteka/Istori...
Download link 3:https://www.scribd.com/doc/188499687/...
Бог Сербон као један од врховних богова код Срба и божанство заштитиник владарског и ратничког сталежа имао је једну богињу пареду која се појављује под именом Сербона. Овај божански пар представљао је главна обележија дана и ноћи, Сербон је представник сунца, а Сербона представник месеца. Чувени божански парови били су Кева (Кибела) и Атис, Афродита и Адонис, Деметра и Триптолем, Селене и Ендимон, Зевс и Хера, Серапис и Изис и итд. Можемо предпоставити да је Србона добила своје имо по улози пареде бога Сербона.
Сербона је била највећа богиња античког света, имала је најшире надлежности и најчувенији храм од свих богиња. Најшире је слављена код Срба, а и код Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним именом. У античком времену сваки од великих богова је имао своју пратиљу женског пола која је била његова пареда, тј. упоредно божанство које се поређује са њим. Реч пареда је из србског језика и употребљавана је и код других народа у античком времену за означавање божанског пара, пареда за женски пол или паредо за мушки пол.
Главна улога богиње Сербона јесте заштита живота и плодности у општем смислу, свега у природи, животиња и храстиња. Зато је народ призивао именом мајке, бабице и дадиље. Она регулише лов на дивље животиње и у тој улози председава лову и ловцима. Да би заштитила дивљач она устрељује својим стрелама бога ловаца Ариона. Њена обележја су крст са четири "C" што су у ствари четири млада полу месеца као обележија њене свемирске улоге. Тај Сербонин знак је остао као главно обележије србског грба. Поред тога често се код ње налази и симбол кретања сунца, свастика, као знак њене улоге пареде бога Сербона представника сунца. Тај симбол дословно значи кретање сунца и месеца, кад сунце зађе – месец изађе и обратно. Млади месец је симбол плодности, а Сербона као месечево божанство има посебну улогу у заштити жена и рађања. Зато су је називали и бабицом. Херодот каже да су жене из Тракије и Пеоније приносиле требу Царској Сербони. Ово се може разумети на два начина или да су је сматрале царицом богиња или што је била пареда цара Сербона.
Најстарији кип Сербоне који је досад пронађен је од печене глине из Подунавља и потиче из трећег миленијума пре н. е. Артур Еванс је нашао на Криту један кип Сербоне, која као и њен паредо, има два лава и потиче из другог миленијума пре н. е. Код Грка Сербона се зове Артема, што је уствари преличено име Сербоне. Први самогласник је у њеном имену често замењиван са „А“ као што је случај и у националном имену Срба, Сарби, Сарди. Код Хезихиуса један облик њеног имена је Сарбима. Грци су често изостављали почетн ослово „С“ „Е“ и „И“ као и заменом „Б“ са „Т“ омогућила је да коначан облик у грчком језику буде Артема. У науци нема спорења да је Артема прегрчко божанство које су Грци назвали у духу свог језика и усвојили као и многа друга божанства. Сви се слажу да то име није грчког порекла, па као што видите оно је настало од имена Сербоне. Грци су је широко славили и код њих она је била као богиња на првом месту; само нешто мало су изменили њене надлежности, тако да она није постала различита од Сербоне. Каријатиде са венцом од прућа на глави су плесачице у част Сербоне. Гутри каже да је Артема ловац слављена на Хелмском полуострву далеко пре доласка Грка.
Zabranjena Knjiga : Milosa S. Milojevica "Odlomci ,Istorije Srba" iz 1872. godine
Download link:https://archive.org/details/odlomciis...
Download link 2:http://ivoandric.no/biblioteka/Istori...
Download link 3:https://www.scribd.com/doc/188499687/...
Бог Сербон као један од врховних богова код Срба и божанство заштитиник владарског и ратничког сталежа имао је једну богињу пареду која се појављује под именом Сербона. Овај божански пар представљао је главна обележија дана и ноћи, Сербон је представник сунца, а Сербона представник месеца. Чувени божански парови били су Кева (Кибела) и Атис, Афродита и Адонис, Деметра и Триптолем, Селене и Ендимон, Зевс и Хера, Серапис и Изис и итд. Можемо предпоставити да је Србона добила своје имо по улози пареде бога Сербона.
Сербона је била највећа богиња античког света, имала је најшире надлежности и најчувенији храм од свих богиња. Најшире је слављена код Срба, а и код Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним именом. У античком времену сваки од великих богова је имао своју пратиљу женског пола која је била његова пареда, тј. упоредно божанство које се поређује са њим. Реч пареда је из србског језика и употребљавана је и код других народа у античком времену за означавање божанског пара, пареда за женски пол или паредо за мушки пол.
Главна улога богиње Сербона јесте заштита живота и плодности у општем смислу, свега у природи, животиња и храстиња. Зато је народ призивао именом мајке, бабице и дадиље. Она регулише лов на дивље животиње и у тој улози председава лову и ловцима. Да би заштитила дивљач она устрељује својим стрелама бога ловаца Ариона. Њена обележја су крст са четири "C" што су у ствари четири млада полу месеца као обележија њене свемирске улоге. Тај Сербонин знак је остао као главно обележије србског грба. Поред тога често се код ње налази и симбол кретања сунца, свастика, као знак њене улоге пареде бога Сербона представника сунца. Тај симбол дословно значи кретање сунца и месеца, кад сунце зађе – месец изађе и обратно. Млади месец је симбол плодности, а Сербона као месечево божанство има посебну улогу у заштити жена и рађања. Зато су је називали и бабицом. Херодот каже да су жене из Тракије и Пеоније приносиле требу Царској Сербони. Ово се може разумети на два начина или да су је сматрале царицом богиња или што је била пареда цара Сербона.
Најстарији кип Сербоне који је досад пронађен је од печене глине из Подунавља и потиче из трећег миленијума пре н. е. Артур Еванс је нашао на Криту један кип Сербоне, која као и њен паредо, има два лава и потиче из другог миленијума пре н. е. Код Грка Сербона се зове Артема, што је уствари преличено име Сербоне. Први самогласник је у њеном имену често замењиван са „А“ као што је случај и у националном имену Срба, Сарби, Сарди. Код Хезихиуса један облик њеног имена је Сарбима. Грци су често изостављали почетн ослово „С“ „Е“ и „И“ као и заменом „Б“ са „Т“ омогућила је да коначан облик у грчком језику буде Артема. У науци нема спорења да је Артема прегрчко божанство које су Грци назвали у духу свог језика и усвојили као и многа друга божанства. Сви се слажу да то име није грчког порекла, па као што видите оно је настало од имена Сербоне. Грци су је широко славили и код њих она је била као богиња на првом месту; само нешто мало су изменили њене надлежности, тако да она није постала различита од Сербоне. Каријатиде са венцом од прућа на глави су плесачице у част Сербоне. Гутри каже да је Артема ловац слављена на Хелмском полуострву далеко пре доласка Грка.
Нема коментара:
Постави коментар