ЕНИГМА ЗВАНА РАША ПОПОВ?

1
..

КОЛИКО ГОД се лепог каже о ренесансном човеку Радивоју Раши Попову, књижевнику, новинару, глумцу, чудаку, маштовњаку, полиглоти, изврсном познаваоцу историје, свезналици, мудрацу, пустолову, мисионару, Орфеју нашег доба, и шта све још - остаје недоумица да ли је нешто важно промакло.

У разговору за ревију наше куће "Биље и здравље", непоновљиви Раша, рекао је да је херој његовог доба, и апсолутни узор и идол, био мајчин стриц Радивој Убовић.

- Био је племенита, генијална особа, говорио је 16 језика, чак и кечуа и гуарани - каже Раша. - Пред Први светски рат напустио је Праг, где је дипломирао градњу железница и бродом отишао у Аргентину. Године 1916. био је у постојбини Инка, где су га сматрали божанством.

Можда је стриц Радивоје заправо решење енигме зване Раша Попов.

                   

           извор:  Миломир Краговић: Проналазач и чаробњак. -  Миломир Краговић, књижевник и новинар | 22. април 2017. 10:15 | У разговору за ревију наше куће "Биље и здравље", непоновљиви Раша, рекао је да је херој његовог доба, и апсолутни узор и идол, био мајчин стриц Радивој Убовић

* *

2

СУДЊИ ЧАС
У спомен на Рашу Попова

У јесен 1990. године у авлији Јанковића се скупиле комшије да комишају кукуруз. На прозор поставили телевизор. Плавичаста светлост са екрана пада на шашину. Чека се дневник па ће онда престати прича и сви ће се окренути ка том прозору у свет.
Жагор жена, деце, мушкараца који су комишали прекину повик са екрана. 
Јекну у вечерњем сумраку Судњи час. Народе, стигао је судњи час, викао је Брадоња са екрана.
Сви су застали, и забезекнуто гледали у екран. Озго са прозора где је био постављен телевизор, као с неба Брадоња је ширећи руке гласно говорио:
„Судњи час, ево трећа књига библиотеке Крајински књижевни круг. Трећа, уредник Томислав Мијовић. Прва књига „Музеј црне крајине“ Адама Пуслојића, друга „Азбука“ Живојина Павловића, и ево треће „Судњи час“ Мирослава Тодоровића. Упамтите Судњи час“ је стигао. И подигао је онај Брадоња изнад главе књигу на којој је писало „Судњи час“. Да се уплашиш…
И онда се, причала је дослије Дринка, на телевизору појавио Мирослав (моја фотографија је прекрила екран) исколачио очи па нас све озго гледа… а онај Брадоња се више није појављивао. Отишао негде.
Била је то емисија „Копча“ на ТВ Београд коју је водио Раша Попов.
Трајала је 3 минута. Али прича о томе казује да је сутрадан трајала пола сата, па сат, па цело вече. И остало је у памћењу свих онај Брадоња, повик Судњи час па како сам их ја са екрана гледао исколачених очију.
И тако сам ја, благодарећи Раши Попову, постао „славан“ у свом селу....

          иѕвор: фејсбук профил Мирослава Тодоровића : У спомен на Рашу Попова...