Сребрним пругама пужева или поводом магије „ружичастог“ Месеца / Белатукадруз

Сребрним пругама пужева  или поводом магије „ружичастог“ Месеца

Окопавајући леју белог лука, заливајући већ засађену винову лозу, открио сам испод крупних листова зеља склониште пужева, а затим и њихове сребрне "потписе" испод процветале крушке, сребрне пруге по бетонској стази кроз башту испред наше сеоске куће...

Уз чај и кафу, нешто касније, прелиставајући неке чланке, налетим на слику ружичастог Месеца и овај текст:

Ретроградне планете су обележиле април 2017. године као месец који на сваком кораку задаје нове препреке, пише Ловесенса, али улазак пуног Месеца у знак Ваге 11. априла 2017. године доноси мистичну енергију која показује прави пут ка испуњењу животних амбиција и скривених жеља.  Овај пун Месец назива се још и ружичасти Месец јер доноси праву енергију пролећа и подсећа нас на снагу и моћ коју носимо у себи. Али, не треба заборавити да је овај Месец носилац женске среће и добре карме, па ће даме убрати заслужене плодове свог труда.
 Пун Месец у Ваги појачава интуицију, многе даме ће успети да каналишу свој енергетски ток у правом смеру. Можда сте на путу успеха доживели пораз, али не заборавите да није сваки дан светао и сунчан. Међутим, ако сваког дана направите један корак ка циљу ваше победе ће почети да се ређају у низу.  Магија "ружичастог" Месеца захтева да се посветите себи, осетите тишину и захвалите свом телу и срцу на сваком добром потезу у претходну периоду. Частите своје тело одмором, поклоните духу мир медитацијом и емоције доведите у склад подсећањем колико сте успеха и труда у свој живот уложили. 

Погледао сам и ово у другим новинама:

Стари индијанци су имали посебан назив за сваки пун месец у години, према природним циклусима. Ружичасти Месец, или Пинк Месец не назива се тако због саме боје Месеца на небу, већ због маховине са ружичастим цветовима која се у овом периоду појављује на тлу и најављује време за сетву.Међутим, осим сетве надземних и подземних усева, ово је период у коме се истовремено врши и духовна сетва – сејање семена доброте, љубави и добрих намера, како би остатак године и на духовном плану био родан као и на аграрном.Ове године, Ружичасти Месец пада тачно на данашњи датум – 11. Април 2017. Период од априлског пуног Месеца до Новог Месеца је најбоље време за уклањање корова, кошење траве, сечу дрвене грађе и садњу биљака.

И као што је сада најбољи тренутак за сетву усева, тако је и прави моменат за учвршћивање пријатељстава, јачање љубави и размевања међу људима, сејање семена слоге и доброте како бисмо у њиховим плодовима уживалии остатак године.Због свега овога, од данас будите нарочито пажљиви према драгим и вољеним особама, али и свим осталим људима, покажите својим примером како се може живети и радити предано, искрено и са љубављу. Започните овај дан лепим жељама, уђите у њега чистог срца, ослобођеног зависти, мржње и лоших намера. Почупајте сопствени духовни коров.

Вечерас, када се Ружичасти Месец у пуном сјају појави на небу, приредите нешто лепо себи и најмилијима. Нека то буде време заједништва, мира, уживања и нежности. Посадите вечерас семе доброте како би вам срце целе године било испуњено љубављу и срећом. Силе природе су уз вас и вечерас помажу свакоме ко земљу обремени добрим семеном, а своје срце добрим жељама.

Поклопило се да датум уласка «ружичастог» или пуног Месеца у знак Ваге и датум рођења мог старије сина, др Мите, падају истог дана. Уз ручак који сам скувао, планирао сам да засадим још неколико винових лоза (тамњаника, бела отела, калем), тамо где је још преостало слободног места у нашем дворишту. Јоргован  у другом дворишту се тако расцветао, и толико, да поветарц разноси његов мирис све до веранде (северна страна тзв.нове куће). Устао сам пре пола пет! Имао сам пред собом прилично времена да позавршавам све што сам наумио. Прво сам засадио још неколико винових лоза, коју сам добио од мојих земљака. Дуж ограде. Иза бивше штале... Испод мојих  голубарника...

Затим сам засадио тамњанику испред прве собе библиотеке (ону, у којој ме моја пок. мајка Наталија донела на свет)...

..

На том месту је била лоза која је никла пред смрт моје мајке (2002), израсла је и рађала, али не обилато; и осушила се. Можда ће се тамњаника примити и рађати кроз време; посветио сам је Наталији. Бог да јој душу прости. Нашој мајчици Наталији. Стубу нашег породичног огњишта. На овом свету су једино остали још (после само петнаестак година) два жива бића, које је родила Наталија. Ја и мој млађи брат. Дај Боже, да се ова лоза прими и да нас све надживи. Сад је најбољи период за расађивање. 

    Пошто је припекло сунце залио сам стотинак винових лоза које сам засадио минулих дана. Воду сам носио кантом. Пунио сам је на чесми у првом дворишту, а када сам прешао на заливање у дрзгом делу дворишта, воду сам захватао из бунара у другом дворишту. Пајван као да је стављен јуче, а сигурно је стављен пре двадесет година. Кофа је зарђала. Са вртенцета је један део окова спао. Воду из тог бунара смо користили само за заливање из разлога што су нам несавесни људи (својим септичким јамама, које су сметили у своје бунаре, сачувај боже!) загадили бунаре; не само нама, него свима на тој линији од Цркве према Зукви!

   

..

..

.. Други део дворишта, онај изложен сунцу, пун је, поред осталог, сребрних дозрелих круница маслачака. Маслачци,пак, у сенци куће, жуте се као пилићи испод ногу квочке!

..

А јоргован, који је посадила Наталија (као уосталом и божурове и све друге луковице и руже у дворишту) - расцветао се сасвим; пре неколико дана, толико су га окупирали крупни лептири; шта их омамљује, мирис, или сок који пију?

...

Сасвим случајно сам сазнао за магију "ружичастог" Месеца; и зато сам набрао нарамак јоргована и распоредио га пре ручка у свим собама тзв. нове куће, јер свако од нас спава у посебној соби. И мирис јоргована је  полако овладавао просторима соба, и апсорбовао онај одбојни воњ соба у којима се  повремено живи, и који не може извући ветрење, и други вештачки мирис. Само мирис јоргована...