Ових дна изашла је из штампе нова књига Душана Стојковића( 1948 - ), књижевног критичара који живи у Младеновцу. Књига је објављена у првом колу Библиотеке Бдење, из Књажевца, као друга. Издавач су КЦ Сврљиг и КК "Бранко Миљковић".
Аутор у Белешци на крају књиге вели: " Окупио сам у овој књизи своје текстове (студије и критичке приказе) о сврљишким песницима. Текст о Радославу Вучковићу штампан је као предговор његовој књизи По распећу објављеној у Младеновцу, приказ збирке Мелод на води Злате Коцић у крагујевачким Корацима, а студија о Вучићеву песништву у Развитку. Сви остали прилози објављени су у Бдењу.
Сврљиг је права песничка република. Срба Митровић, Гордана Тодоровић, Зоран Вучић, Радослав Вучковић, Злата Коцић и Обрен Ристић најбољи су песници у њему поникли. Шта је то што је њиховој поезији заједничко, што показује да су стварали и стварају под истим небом, под једним сунцем, у истим пределима? Најпре, специфичан спој традиционалног и модерног. Уклањање авангардном. Поглед ка прошлом које траје у нама и залог је будућег. Поетика која је, истовремено, песмама досегнута етика. Стаменост стихова и песама: читаоци њихове поезије, опијени њеном горчином, крепе властиту душу. Мајсторство када је о захтевној и опасној сонетној форми реч. Битност (о)певаног. Несумњива метафизичка дубина присутна у стиховима. Вредност песама. "
Добра је вест да се унутрашњост Србије полако и споро консолидује, да сарађује, покушава да се повеже, и да прилику једном свету, који је у београдизованој Србији толико маргинализован и скрајнут. Пет до десет оваквих књига годишње, то би било добро, зар не?
