ПоРтАл


ДИБИДрУС


Дигиталне библиотеке друкчије уређене Србије – Незадрживи циклус обнове... ДНЕВНИК Преображења Србије

ПоРтАл-насловна | ФЕЊЕР (у тами) | Администрација Нечисте крви | КОЛО | Јавност | | | | Србија"ИЗМЕЂУ" | Звездана капија | Заветина+ | Канал ЗАВЕТИНА | ТАЈНОВОДСТВО| ФРЕСКЕ | МУРЕЋЕП | ЗАВЕТИНЕ Суз | АМБЛЕМтпс | ПРЕТПЛАТА | |НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА |ЗАВЕТИНА:ДИБИДрУС |Купи књигу, часопис,претплата||КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори. Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе. | Видети више Контакт >Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001.

Translate

Претражи овај блог

eccellenza IPERBOREO

А што се тиче словенских народа, они ће отићи у Хипербореју...
Резултат слика за црнјански ретке слике
... Довољно је, међутим, само, да заиста задремам, па да се збиља сетим, како улазимо у такозвани Залив крста, који се тако зове, не знам зашто, али је један од најлепших, на Шпицбергену. Има тако лепу, благозелену, тундру. Мој познаник каже, талијански: verde tenerello. /Вода, пред том тундром, прелази, са зеленог, на дубоко зелено. А оштри врхови су мрки, иза тога, а небо, бистро плаво. Са тих брда глечери теку, у неком непомичном току - непомичном за људско око - а личе на залеђену реку. /Кад се тргнем и отворим очи, Тиренско море ми се чини, модро. /У њему се ту не огледа ништа. Ни небо. Ни једрилице. Ни облак на небу. /Чим отворим очи, поменута, млада Неаполитанка - којој се види пупак, на лепом, разголићеном трбуху - почиње да ме исмева. Маркиз (каже име) прича, да је, по мом мишљењу, све боље, на Северу. И човек. И жена. И природа, и књижевност, и сликарство, и театар, а нарочито ватра, коју у свим кућама, и најсиромашнијим, имају. Сви су шампиони, клизачи, на леду. /А што се тиче словенских народа, они ће отићи у Хипербореју... - Милоша Црњански - eccellenza IPERBOREO - КОД ХИПЕРБОЈЕЦА I, 1966, Београд, стр. 334 - 335, поглавље Етрурски анђео)

ЛеЗ 0013382

Укупно приказа странице

Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0001265. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0001265. Прикажи све постове

петак, 5. фебруар 2010.

Посета немачких издавача: нови почетак у литерарним односима Немачке и Србије?

Оливер Циле, директор сајма књига у Лајпцигу

После више од двадесет година успостављен је нови почетак у литерарним односима Немачке и Србије. Немачки и аустријски издавачи, који су овом приликом боравили у Београду и Новом Саду, успоставили су значајне контакте са српским издавачима и ауторима, и то је тек први корак ка дугорочнијој сарадњи и гостовању Србије као почасног госта на Сајму књига у Лајпцигу. Ипак, треба имати стрпљења и ићи корак по корак у изградњи обостраног поверења, за које је свакако потребно време, као и за интересовање немачког тржишта за књижевност из овог региона, рекао је јуче Оливер Циле, директор сајма књига у Лајпцигу, у просторијама Српског ПЕН центра у Београду.

Протекла четири дана десет издавача из Немачке и Аустрије боравило је у Београду и Новом Саду, на позив Министарства културе Републике Србије и Српског ПЕН центра, и то јесте била прва организована посета издавача са немачког говорног подручја нашој земљи. У Народној библиотеци Србије Сретен Угричић, управник, и Александар Дракулић, из интернет књижаре „Мост”, одржали су им предавања о превођењу наше књижевности и о српском издаваштву, Гојко Божовић говорио је о књижевним наградама у Србији од 2000. године, а сусрели су се са министром културе Небојшом Брадићем и покрајинским секретаром за културу Милорадом Ђурићем. Немачки и аустријски издавачи разговарали су са нашим издавачима из „Лагуне”, „Завода за уџбенике”, „Геопоетике”, „Паидеје”, „Фабрике књига”, „Клија”, „Самиздата Б92”,, „Архипелага”, „Агоре”, „Прометеја” и других. Међу немачким и аустријским издавачима који су се заинтересовали за српску књижевност, и нарочито за оне ауторе који представљају њен „аутентични глас” су Мартин Кортиц, из Думонд бухферлага (Келн), Херберт Орлингер, из Паул цолнај ферлага (Аустрија), Андреас Рецер, из Матес и Зајца из Берлина, Дорис Шренк, из бечког Фолио ферлага, Мартин Мителмајер, из Лухтерханд литературферлага, и Изабел Купски, из Фишер ферлага, Анемари Турк из бечког Културконтакта, а Лојзе Визер из аустријског Визер ферлага већ више година објављује књиге са нашег говорног подручја. Писац Драгослав Дедовић је посебна наша веза са издавачима са немачког говорног подручја.


Видети више :



Документарни филмови ЗАВЕТИНА

COMPLETARIUM - Портал

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА.

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"